Luteks Naslovna

Лутекс књижара – Човек испред свега

Сваки град има своја чувена места, која му дају душу, одишући мирисима и траговима времена у коме постоје. Књижара „Лутекс” је управо то, за град Ваљево. Увек у центру збивања, широм отворених врата иза којих вас дочекују ведри, љубазни и насмејани људи. Данас, најчешће Александра и Стефан.

Књижара „Лутекс” дише са својим суграђанима још од марта 1992. године. Пуне три деценије, Ваљевци су богати за једно од ретких културолошких места, како једном приликом рече, један верни, дугогодишњи купац. Имати храбрости закорачити у свет књижарства, у турбулентним, неизвесним годинама какве су биле деведесете у Србији, био је итекакав изазов. Опстати и напредовати све ове године, чин је вредан пажње и великог респекта. 

Дечачки сан није смео да чека

Господин Милутин Марјановић је пратио своје дечачке снове, који су се рађали још шездесетих година прошлога века. Добро знани Ваљевац, познатији као Лута, под крилима овог специфичног заната, професионално је стасавао од 1975. године. Годинама пре тога га је чувени чика Божа књижар присвојио и очински делио са њиме све тајне и знања, неопходна за ово, у то време ретко занимање. Тада млађани Лута је живео за те дане када ће помагати чика Божи, сазнавати и упознавати посао. То је био његов пут. 

Значајан искорак за који се осмелио ономад наишао је на оспоравање од стране сарадника и пријатеља, за које је господин Лута био везан. Из најбоље намере. Говорили су му да чини лудост, упуштајући се у ризик те врсте када је егзистенција у нашој земљи била на ивици издрживог. Када је реч о људима који су поштено радили. Међутим, он је имао чврсту веру и подршку, најпре супруге Драгице, без које књижара „Лутекс” сигурно не би била оно што јесте. Као ни сама породица Марјановић. Јер, од давнина је знано да је жена стуб сваке куће, у суштинском смислу те речи.

Александра и Стефан

Уз несебичну помоћ тадашњих сарадника, бардова књижарства, разумевање породице, ентузијазам и решеност да покрене сопствени бизнис, отиснуо се у неизвесну пловидбу. Само породица Марјановић зна са каквим препрекама, одрицањима и жртвама је морала да се сусретне. Као и сваки пут, саткан од љубави и посвећености, пут са јасном идејом и визијом, доносио је радости и тешкоће испреплетене унутар једрог живота, који је исписивао упечатљиве трагове. 

Низали су се дани, месеци и године којима је Лута смело откривао и учвршћивао своју позицију у сфери књижарстава. Постао је препознатљиво име широм Србије. Бивао најпре пријатељ, па и узор својим колегама и младим сарадницима, несебично помажући свима када год је имао прилику за то. Сви су знали да је „Лутекс” сигурна кућа, када год им нешто зашкрипи, или када је потребно одабрати право место за пласирање свог бренда. Лута је вредно, понекад до граница исцрпљености улагао цело своје биће у развој бизниса, увек инсистирајући да су људи оно најважније и највредније од свега. Такође је заслужан за настанак и покретање многих велепродаја, широм земље.  

Сасвим природно је било да иде даље и шире од оквира свог микросвета, те је годинама био веома ангажован у Удружењу књижара, где је баш он један од утемељивача славе – Ћирила и Методија, коју и дан данас светкују. 2004. године је био и домаћин славе, организоване на Дивчибарама верујући да само удружени могу бити јачи и конкуретнији на тржишту. 2003. године је отворена још једна књижара „Лутекс”, која је била још грандиознија од првобитне и, на неки начин, испред свог времена. Том свечаном догађају су присуствовали сви људи који су тада нешто значили у овом послу, и био је подржан од стране свих постојећих велетрговина. 

Будућност је стигла по своје

У то време се некако директно укључивала у посао и млада Александра, Милутинова ћерка. Док је своје детињство проводила са оцем на готово свим службеним путовањима, по разним градовима, великим и малим канцеларијама, кроз игру је несвесно улазила у будући професионални позив. Под кожу су јој уткани мириси и боје свог тог материјала и књижарске реквизите, којом је одмалена опчињена.„Било је готово немогуће очекивати да ћемо се Стефан и ја бавити неким другим пословима.”, казала је она. 

Тих позних осамдесетих и деведесетих ми је било сасвим нормално да седим у канцеларији генералног директора тадашње Савремене администрације, Службеног листа, или Шумадије. Да бојим и цртам на оним огромним столовима, намерно трошећи графит на оловци и бојици, како бих могла да трчим по Истер инжењерингу и зарезујем их на оном чуду тога времена – зарезачу на батерије… Чували су ме по свим ОУР-има Ваљева, али то безбрижно време мога детињства, генерација мога брата, нажалост никада није упознала… Нама остаје да то заувек чувамо од заборава, јер је заиста ванвременско и у новом миленијуму и свему што он доноси. Некима је то несхватљиво, а тешко да је  поновљиво…

Александра Пузовић 

Обзиром да су током свог слободног времена јуришали у ту чаробну радњу, поред пословних посета разним важним институцијама и локалитетима везаним за књижарство, било је и логично. Најпре она, као десет година старија сестра, а затим и Стефан, потпуно природно су постајали неодвојиви део тог света. Љубав, страст и апсолутни лични ангажман зарад грађења пословне приче, заправо су од детињства усађени у бића ово двоје скромних, младих људи. Постали су достојни наследници очеве и мајчине идеје и једног култног места, које толике године пулсира, јер су људи стално присутни и на првом су месту. 

Растући уз родитеље који су своје животе посветили књижари „Лутекс” и њих двоје краси страст и изузетна посвећеност и познавање посла којим се баве. Ана и Стефан заправо живе оно чиме се баве. До најситнијих детаља се брину о сваком педљу радње, о производима који су на располагању.

Људи који долазе у књижару, као и сарадници и пословни партнери,  неретко остају затечени преданошћу, људском топлином и стрпљењем које им се укаже. То поприлично одступа од данашњих пословних манира и односа, који се често своде на минимум живе комуникације и што бржег доласка до циља. Ана и Стефан упорно не одустају од људског, емотивног приступа којим је прожет сваки њихов контакт, како са купцима тако и са осталим сарадницима. Зато и јесу уз њих.  

Александра је стасавала је уз далеко старије колеге, јер међу својим вршњацима није наилазила на радозналце и посвећенике попут ње. Тек када се и њен млађи брат укључио у посао, долазило је до неке видљивије смене генерација у овом занату. Зато управо и види будућност у Стефановој генерацији. 

Нове одлуке за нова времена 

Ширењем тржишта у Ваљеву, донесене су и нове одлуке у „Лутексу”. Од 2019. године фокусирали су се на вођење само једне књижаре и улазак у онлајн пословање. Покренута је веб-продавница, која је далеко олакшала комуникацију са свим својим дугогодишњим клијентима. А, свакако је отворила могућности и за многе нове, будуће сараднике, који се стално нижу. И у овом сегменту, Лутексовци су остали доследни својим вредностима и начинима комуникације. Прецизни описи производа кроз које провејава топлина и срдачност, доведу вас у шашаву ситуацију да пожелите да загрлите сваку ту стварчицу. Јер је толико духа унето у сваки вид представљања онога што се у овој књижари збива и нуди

Овде можете пронаћи готово све од најквалитетнијег школског, канцеларијског и сликарског прибора. Богат је избор најлепших свазака на нашем тржишту, затим гифт програм за децу, као и диван асортиман пословних поклона. Током свих ових година, „Лутекс” је стајао само иза проверених, реномираних домаћих и светских брендова. Управо зато и сами дистрибуирају неке од чувених имена, као што су Staedtler, Stabilo, Parker, Maped, Rotring… Квалитет и задовољство купаца су увек били испред цене неког производа. 

Како би одужили дуг оним дивним људима, данима саборства и поштовања човека, млади наследници су се упустили у производњу сопствених Лутекс регистратора.

Лутекс регистратори

До реализације ове приче можда и не би дошло, да се Марјановићима није прикључио и зет Игор. Главни иницијатор овог подухвата је управо он, који се савршено уклопио у ову причу са душом. Поред бројних шарених, корисних ствари које обитавају у радњи, могуће је набавити и регистраторе у предивним нијансама свих боја. Јединствене и само њихове, јер је у сам процес производње махом укључен човек. 

На почетку и на крају – Човек

Највећу радост у простор „Лутекс”-а увек изнова и изнова уносе деца, предшколци и школарци који радо свраћају по занимљиве, шарене и миришљаве комаде школског прибора. Ана се сећа прве торбе коју је продала једном ђаку прваку, а сада неки од њих већ имају и своје породице. Испратили су многе матуранте и студенте, који и даље долазе, не одричући се места које је део њихових живота. 

Мала комшиница Мила, увек сврати у радњу како би поделила са њима своје најновије вести и догодовштине. Једна девојчица је својој мајци у поверењу открила, да, када порасте, жели да буде књижарка, баш као и Ана. Много је дечака и девојчица пројурило, застало и оплеменило ову књижару. Ни старији суграђани нису мање важни, у том смислу. 

Вечито ће се памтити Шогатен чоколаде и капућина чувеног чика Бране – Бранелија, чији су стрипови красили многе просторе. Учитељица Бранкица је одувек била обавезна дневна доза креативности, а њене прве тегле слатког су биле резервисане искључиво за Стефана. Ни дивни чика Џуна никада неће бити заборављен, јер је своја знања старог судског писара радо делио са свим малим књижарима. 

„Лутекс” свакога дана осване са људима који више нису само купци. Постали су део ове, за савремено доба, необичне породице. Ани није представљало проблем једном приликом, да отрчи до следеће раскрснице, како би др Гајићу однела траку за фискалну касу, јер пацијент само што му није стигао. Ни када једна ваљевска госпођа уђе и затражи 200 гр кафе. Имајући у виду да се у књижари налази готово све – од игле до локомотиве, није веровала да, ипак, забога не продају кафу. После убеђивања које је потрајало, Ана јој је поклонила паковање своје кафе, како дотична дама не би изашла из радње незадовољна. 

Luteks-photo-02
Александра и Стефан

Тако то бива међу људима који дају свој максимум у сваком тренутку свог и најбезазленијег деловања. Искрени, отворених срца и раширених руку. Када год су били у прилици, помагали су свима којима је помоћ била неопходна. Било да су у питању неке манифестације, или рад одређених правних лица. За свој вишедеценијски рад нису их заобишле ни разне награде и признања. Чувају их, пак, само за своју душу

„Лутекс” је једна несвакидашња, посебна прича, чији крај се не назире. Оставља неизбрисив траг у граду Ваљеву, али и ван његових зидина. Људи то веома добро знају и осећају. Време неумитно пролази, али дух игре и дечије радости ће заувек остати утиснут у именима породице Марјановић.